NA ĐUBRIŠTE
Sve dok ste
vi sami problem svojoj deci budite srećni. Kada vašim potomcima postanu višak
vaše fotografije, tada ste već potpuno ugasili svoju životnu sveću. Jer sve dok
vam neko odredjuje pogodnije mesto, pa makar to bile fotografije, postojite,
seća vas se. Ovo dvoje su završili svoje. Na bunjištu. A pre nekih 80 godina
ovi dobrostojeći gradjani su poverili firmi „Foto Drag. S.
Milovanović,Kragujevac“ da se naprave ove zidne slike velikog formata „u
studiju“. I ramovi i staklo su nekome trebali, ono glavno ne. Izrada ovakvih
fotograija je u svoje vreme vredela čitavo bogatstvo. Ovi koje vidite sigurno
svoje potomke nisu ostavili bez porcelanskog posuđa, finih oscajga i kuće sa
vrtom, jer u to vreme se nije živelo u stambenim zgradama, pogotvo ne tamo gde
sam ovo snimio pre neki dan. Mislite li da će se posrećiti onima koji bace
medju prazne plestične boce, ljuske od krompira i polupane tegle fotografije
onih u čijem nasledstvu uživaju?... Čovek nije pečurka da izraste iz spore koju
je vetar done sa razdaljine od stotinak kilometara. Možemo svoju decu naučiti
lepom ponašanju, možemo im dati vrhunsko obrazovanje, možemo uživati kako
uspešni koračaju kroz žvot, ali ako ih nismo naučili osnovnoj stvari da decu ne
donose rode, niti rastu kao pečurke, nismo ništa uradili. Oduvaće ih i najmanji
životna nepogoda. A mi, završićemo poput ovih. Ovo je stvarni kraj, jer ovim
postupkom se ubilo sećanje. Bar da su pocepali spalili... Ovako... A šta ako
ove oči gledaju svoje potomke sa nekog „neba“. Žale li sebe, ili one koji su
ovo uradili?
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.