O novom dobu, David Naum

Stiglo je

Stiglo je, ili stiglo nas je.

New Age, to dugo najavljivano i očekivano Novo doba, svoju posebnost je  ostvarilo prvenstveno u razbijanju porodice. I odnosima  koje je ona negovala.  Pojedincu, a ko je „svoj“ i „sam“, nude se brojni pogledi na svet, jer je čovek  u evolucijskom napretku došao do tačke kada već može da oseti spiritualnu međuzavisnost sa svim drugim ljudima na planeti. Hrišćanin  može lako proći kroz učenja budizma u pokušajima pronalaženja odgovora koji ga zanimaju, i obrnuto, istok se približio zapadu, sever je shvatio ekonomske probleme juga. Iako je i dalje predstava o svetu obojena crvenom komunističkom, ružicastom kapitalističkom, žutom dalekoistočnom i zelenom islamskom bojom, čoveku ostaje mogućnost većeg izbora onoga što će usvojiti, nego u bilo kom ranijem periodu.

Sve izgleda lepo i dobro, jer ma kakva bila istina, mnogo je blaža od onoga što se nudi virtuelnim putem, a ovo drugo je ono što opija do maksimuma. Ne ceni se genije, već onaj koji je prvi prošao kroz cilj, dokazana mudrost nije zanimljiva, već ponovljeni uspeh, herojstvo je neinteresantnije od estradne ekcentričnosti. Ulazi se u vladavinu proseka koji ima svoje „gurue“, svoje „anđele“. „Foliranje“ (predstaviti se onakvim kakav bi želeo da budeš), „kuliranje“  (nereagovanje, biti hladnokrvan) „soliranje“ (samoća koja propagira svoju ideologiju) .... Tri stava u koja treba jednostavno „upakovati“ sebe i zamišljenu „sliku“ i sve će biti IN. Zadatak je kratak i jasan:  Biti i ostati „u igri!“ Iza poslova u kojima se nudi mogućnost uspeha i postizanje liderstva, omogućavanje kreativnosti u timskom radu među kolegama čiji je princip uvažavanje,  fer odnos i profesionalizam, gde se od novog člana očekuje znanje i hrabrost da se donesu brze odluke na putu zajedničkog uspeha,  kriju se dve mogućnosti i dve varijante zahteva... Vuk samotnjak, ili sektaš? Borba za opstanak je  prepuna podozrenja, gde su samo dve mogućnosti između  kojih čovek mora da bira: „Sam protiv svih“, ili pripadanje „timu“,  „grupi“, „bandi“.

Davno se o tome pevalo u mjuziklu „Kosa“. Srbija je tada (1969.)  bila naprednija od mnogih, bilo je to beogradsko četvrto izvođenje te predstave u svetu, nakon njujorške premijere... Sve je to nagovestio čuveni muzički festival (Woodstock Art Fair), održan iste godine, gde se danonoćno pevalo i volelo.

A danas, danas samo možemo da konstatujemo kako je Džordž Orvel pogrešio u svojoj proročkoj knjizi “1984.”. Mi smo danas, hteli, ili ne,  u rijaliti programu. Političkom, ekonomskom, brendovskom, virtuelnom…

Kada sretnemo prijatelja, prvo pitanje ne treba da glasi ni: “Kako si?”, ni “Kako zdravlje?”, ni “Kako porodica?”, već: “Koju ulogu igraš?”

Ne zaboravite, rijaliti je u toku.

                                                     

                                                      David Naum