Stani ženo, stani.
Podari treptaje svog tela, jer je nebeska ruka Požude dodirnula strune
tvoje duše.
Otvori svoje međunožje... izdigni bokove... Ponudi na dlanovima zrelinu
grudi.
Dozvoli opojnim mirisima svoje rascvetale ruže da mi pokažu put u središte
bića. Nek se zanjišu tvog tela obline, među koje ću da skliznem, vođen putem
posutim opojnim kapljicama nektara rajskog voća.
Obgrli me lijanama svojih ruku i nogu.
Pretvori svaki naredni tren u večnost pamćenja.
Zato se podaj!
Podaj se nagošću svojih misli, duše, tela.
Nije razum kućni ljubimac koji se na povocu vodi sa sobom kroz život.
Ne čekaj, jer u čekanju se tri puta brže stari nego kada se čovek opija
životom.
Neka snovi ovladaju, neka skrivene misli budu cilj ka kome se oslobođeno
hita kao ka horizontu, gde čeka duga da se ispod nje prođe,... neka sloboda
bude ludost u tri reči: Mogu, Smem i Hoću..
Ispunimo li svaki tren pogledom, rečju, poljupcem, dodirom, onda će nam
svaki minut života biti najljubavnija pesma i svakog narednog dana ćemo
dostizati „Orkanske visove“.
Zato se podaj!
Bez zadrške, bez straha, bez razmišljanja, u svoj lepoti svoje besramnosti.
Jer najveća moć je u nesputanosti iskazivanja i snazi darivanja
celog sebe.
David Naum
Ceo tekst je objavljen na internet portalu:
opusteno.rs.
https://opusteno.rs/knjizevni-kutak-f21/podaj-se-david-naum-t38845.html
.
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.