KRICI, David Naum, Iz zbirke "Stani ženo, stani"

Stani ženo, stani!

Ne otvaraj prozor pre svanuća.

Odlepršaće naše noćne tajne. Pozobaće ih ptice koje pesmom najavljuju dan, popiće ih srne na pojilu planinskog potoka, ispariće pred prvim suncem, kao rosa sa lišća mlade breze.

Ne otvaraj prozor na sobi.

Razleteće se jato naših uzdaha, mirisa i krika.

Obasjaće nam sunce užagrena gola tela.

Zarij nokte slobodno, još malo u moja leđa, sve  dok se ne oseti slatki miris krvi. Da se konačno slepimo u mešavini znoja, sperme i u damarima proključale krvi.

Nek krici rojevito kovitlaju u mraku iznad naših golih tela, tražeći izlaz.

Samo su tajne nešto potpuno naše.

Koliko čarne, toliko bajne!

Rođeni da uživaju, gube Bogomdanu moć, ako ne umeju da čuvaju svoje tajne. Pustimo li i krajičak velikog klupka svojih čarobnosti da ga uhvati neka ptica, odlepršaće razvukavši do horizonta nit na čijem kraju će visiti šareni dečiji zmaj sa dugim repovima, noseću svudi isti i čitljiv natpis:  SRAM!

Nek nagađaju šta se zbiva između ova četiri zida, a mi ćemo se smejati šarenim papirnim pticama koje privezane za  zemlju kruže nebom.

Proćiću još jednom poljupcima put od nožnog palca do sredine tvoga tela. Što budem sporije puzao usnama po tvojoj koži, ostavljajući vlažni trag za sobom, dozivaćeš me glasnije. Buru utrobe će nadjačavati grleni glasovi, vodeći me obnevidelog pravim putem do luke u kojoj će latice neugasivog vulkana da se sklope i sagore me za tu noć među tvojim bokovima.

Tek kada sunce i tutnjava jutarnjih  tramvaja pokrenu ljude u gradu, otvori prozor i brzo lezi pored mene da zajedno utonemo u san. Dan je i onako vreme u kome nemaju šta da traže oni koji žive u ritmu svoje najljubavnije mašte. 

                                                                                          David Naum

Tekst je objavio portal Opisteno.rs:

https://opusteno.rs/knjizevni-kutak-f21/krici-david-naum-t38942.html