Stani ženo, stani,
Ne žali za onim juče, jer i ovo danas je manje važno od onoga što tek
dolazi. Pokušajmo da ne propustimo ono sutra.
Ne svirajmo melodiju ako nismo spremni čuvši zadnji ton, ma gde bio, u visini, ili dubini životne
skale, da uradimo ono što nam poručuje i što uz njega osećamo.
Jer ni pesma se ne sluša ako čovek nije spreman da ispusti u jednom oku
suzu radosti, a u drugom tuge. Samo što se suze sopstvene duše nikada ne pomešaju. Ne piju se lako, a
nemoguće ih je obrisati.
Ne žalimo za prosutim biserima.
Ko žali za prosutim biserima sažaljeva samo sebe.
Što ih više prospemo, Bog će nam ih više podariti i uvek ćemo moći po
tragu da se vratimo nazad, jer biseri nikom u prirodi ništa ne znače, osim
čoveku..
Zato ne žalimo za prosutim biserima.
Tekst objavljen na portal opusteno.rs
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.