PRIČA O KOPAČU
Videli ljudi jednog, već prosedog kopača dragulja, kako uporno iz dana u dan kopa na jednom mestu.
,,Čoveče!“, rekoše mu, ,,Zar ne shvataš kako gubiš vreme? Nećeš na tom mestu ništa iskopati!“
,,Znam ja kako se ovde, ali duboko pod zemljom, nalazi najlepši dragulj!“ odgovorio im je.
,,Poludeli zanesenjaku, čak iako ga nađeš, ne isplati se za jedan dragulj toliki trud. Gledamo te godinama kako kopaš i ništa!“
,,Ali ovo je dragulj nad draguljima! “
,,Ne bulazni zanesenjaku. Dobićeš za prljavi kamen, kvrgav i neobrađen, beznačajnu nagradu. A kamen će ići iz ruke u ruku. Dobijaće glačanjem na ceni, a tebi ništa od toga. Ili samo mrvica.“
,,Ali ja sam ga iskopao!“ odgovarao je kopač, ne prestajući sa svojim radom od zore do večeri.
,,Nećeš čak ni uživati u njegovoj lepoti u punom sjaju. Nećeš ga takvog nikada videti. Nikada neće zasijati pred tvojim očima!“
,,Ali ja sam ga iskopao!“
,,Neće ti čak ni dama, koja bude nosila taj dragulj, u mislima, reći hvala!“ ismejavali su ga. ,,Vekovima će ulepšavati žensku lepotu, a ti za njih nećeš ni postojati.“
,,Ali ja sam ga iskopao!“ ponavljao je starac.
,,Može se desiti da tek u dubokoj starosti, skroz osiromašen i iznemogao dođeš do njega. I...? Šta ćeš onda reći?“
,,Rećiću sebi, ja sam ga iskopao! Ja sam ga izneo na svetlost kako bi po prvi put zasijao!“ ponavljao je uporni kopač, ne prestajući sa radom.
Priču objavio portal Opusteno:
Priču objavio portal Opusteno:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.