David Naum, Sreća, Iz zbirke "Stani ženo, stani"

Čuvajte se zavodnice po imenu Sreća. Prijaće vam dok oko vas isplete svoje niti, primećivali to vi, ili ne. Uradiće to, ili u trenu, ili veoma strpljivo, pletiteljski strpljivo i neprimetno. Čak nećete ni znati kako radi za kockarskim stolom Života, a uvek ćete stavljati na broj koji vam ona došapne i uvek će te dobijati. Sve do jednog dana, a ona će vam uvek biti u beskonačnosti, sve dok se ne dogodi onaj otužni osećaj u stomaku, da vas je Sreća napustila.
Radi neke Velike Sreće propustamo one male, ne uživajući u sitnim zadovoljstvima. Tek kada nas ta velika uhvati u svoje čeljusti shvatimo koliko nam je neophodno ono Malo. I sa velikom srećom nešto nedostaje, ona Mala Sreća.
Čak se i igra sa nama, nevidljiva je za one koji je traže. Pametni se teše kako je zbog nevidljivosti ne sagledavaju, glupi je uporno pipajući traže,a ni jedni ni drugi ne shvataju kako je to dama koja sama bira. I onog koga izabere dolaskom usreći, odlaskom dva puta više unesreći. A ma koliko da je teška, teret Sreće sa sa osmehom nosi, dok se pod zrncetom nesreće kuka i stenje. Jer ovo prvo od početka prija, kao dobro piće, potom opušta, stvarajući sve veću želju, za još i još... Potom čovek izgubi razum pustivši da ga nosi Pijanstvo Sreće, smatrajući je ne samo hranom svojih osećanja, već vazduhom za pluća i vodom za suve usne... Izjednačujući je sa svojim životom... čak i tada je samo vaša i ničija druga i drugi isto tako misle da je vaša i ničija druga... Smatraju vas Detetom Sreće, a ni jedna majka ne ostavlja dete bez pozdrava, ne osvrćući se, a Sreća baš to radi, prema tome nikome ona nije majka... Ljubavnica, možda...
Kažete li ljudima: Dolazim donoseći vam sreću, ne tražeći ništa!... Ili će vas smatrati bolesnim, ili će vas najuriti kao prevaranta. Kažete li im suprotno, odmah će vam poverovati. Jer misle kako se Sreća veoma skupo plaća, ili pak dolazi od viših sila, a nesreću donose uvek neki slični nama svima. A baš u toj nesreći se čovek mnogo čemu nauči, a u sreći samo jednoj stvari, ali i to prekasno, kako je svaka sreća mamurluk prolaznosti u kome se uživa ne ispunjvajući sebe trajnijim zadovoljstvima, a ta trajnija zadovoljstva su u činjenju lepog ljudima oko sebe. Shvati kasno kako je to tren kada, veoma dobar tren za pokazivanje svoje dobrote.
Ma koliko to kratko trajalo brzo se zaborave ono stepenice koje su vodile do Sreće, a svaka od njih je bila Zla Sreća. Ali drugog puta nije ni bilo.
Kažu Sreća je u ne traženju Sreće, a opet zar se nešto u životu radi što na kraju neće imati Srećan Ishod. Pekar stavlja testo u peć nadajući se rumenim, mirišljavim hlebovima, majka sprema ručak gladnom detetu sa pomisli kako će biti sito i veselo, samoubica skače sa mosta misleći kako je to jedino čimemože prekratiti svoje muke. Čak i onaj kome je ostala samo jedna mogućnost, nada se srećnom ishodu.
Za vrednost sopstvene sreće nikada nećemo naći odgovor u sebi, niti u sličnima, već samo u onima koji su nesrećniji. Samo oni vide u čemu je snaga, moć, lepota,... i sve zajedno vrednost onoga što nas prati.
Svaki srećnik mis likako je to što ima normalno, svakidašnje, nešto što pripada svima pametnima kao što je ona sam... I često to ne podeli sa drugima. A često joj se i ne obraduje kada se pojavi, jer misli kako je nagrada njegovim vrlinama, naknada za uloženi trud, a tek kada ode shvati kako je bila tu, ali je nije posedovao. Jer Sreća je toliko varljiva dama koja pruži sve užitke, a samo jedno jutro kada se probudimo, nema je. Ne ostavivši nikakav trag za sobom.
Tada tek shvatimo kako je to stanje duše. Poput tuge. Nešto najličnije. Zato se pred drugima možemo pretvarati kako smo srećni, ali pred sobom ne. Jer ko je svoju dušu prevario?
Retko ko u zagrljaju Sreće ceni svako Dobro i uživa u svemu Umerenom, jer Sreća useljava sa sobom u čoveka Raspusnost. Obnevidi čovek, a sa druge strane svoju Sreću gleda u bankovnom računu, mirnim noćnim snovima, u ogledalu, a zaboravlja pogledati ljude oko sebe, one koje vole i one koji vole njega. Bude li sabrao ono što je proizveo u svim tim osobama, ima će tačnu meru onoga što mu se dešava. Sve ono preko u šta smo četo ubeđeni kako je tu, kako je naše je čista obmana. Kao što je obmana da srećnima ne umiru prijatelji, već samo neprijatelji, da su to oni koji slabo pamte jučerašnji dan, a mrzovoljni su pred jutarnje ustajanje, jer su oboleli od bolesti zvane Sreća. Ali ko je još srećnoga savetovao i nesrećnoga zaobilazio u primedbama? Jer se čak i sopstvena nesreća sagledava kao Sreća kada ugledamo drugog, većeg nesrećnika.
Ponekad se utvrdi kako je Sreća samo dobro i znalački naneta šminka na nešto veoma neprijatno, ili pokatkad samo tanak sloj zlata na bezvrednom olovnom novčiću, ili piće u čašici koje ako ne ispijemo odmah već u sledećem minutu će ispariti.
Zato je možda najbolje to piće ispiti odmah i... Okrenuti se za prvom zanosnom damom... možda je to Sreća... Jer svaka Sreća je Neodoljiva Dama!

                                                                                            David Naum


Tekst objavljen na portalu Opusteno.rs:

https://opusteno.rs/knjizevni-kutak-f21/sreca-david-naum-t38796.html