Tekst David Naum

Svečani gala koncert, 2019. – David Naum

U neobranom grožđu

Svečani Gala koncert, 2019. Aleksandar Dojković, Nataša Jović Trivić, Dragutin Matić, Aleksandra Stamenković, Janko Sinadinović, Snežana Savičić Sekulić, Vladimir Andrić, Jadranka Jovanović,  Sanja Kerkez, … Ivana Dragutinović Maričić, Jasmina Trumbetaš Petrović.

U državi smo gde svakih sedam dana imamo nešto što je Gala. Gala svadbe, Gala rođendani, Gala koncerti… Sakupi se pet, šest samozaljubljenika i odluče da prave, ni sami ne znajući šta, ali tome daju naziv Gala.

Pošto beogradski operski pevači godišnje imaju bar tri Gala koncerta, ovaj večerašnji ne bi bio ni po čemu poseban, osim što je “U čast sezone 2018/19”… Valjda su time mislili na stopedesetogodišnjicu Narodnog pozorišta u Beogradu. Veoma originalno: U čast sezone..... Očekujem uskoro U čast pve nedelje u decembru"... "U čast drugog utorka u mesecu maju"... Neka publika ne brine, biće još “Gala koncerata” povodom sezona…

Što je više neobranog grožđa, to će nam Direktorka opere Jasmina Trumbetaš Petrovič, nuditi češće “specijalitete” kuće. Niti je imala dovoljan broj pevača za svoju prvobitnu zamisao, niti su se pojavili Dušan Plazinić, Nevena Bridžen i Željka Zdjelar, a bili su najavljeni… Komplikovano je da se na internet stranici promeni raspored pevača… Za neke nauka, očigledno.

Elem, sve je počelo sa Aleksandrom Dojkovićem, ako ne računamo Uvertiru iz “Figarove ženidbe”… A Dojković u svom maniru, u ariji Kanija iz opere “Pajaci”… Malo peva, malo otvara usta, pa opet malo peva… Da je bolji, ne bi bio prvi. Već sam objašnjavao svojim redovnim čitaocima kako se ne početak uvek stavljaju oni lošiji, pa do kraja koncerta se pojačava kvalitet izvođača. 

Sledi Nataša Jović Trivić… Gore rečeno pravilo već ne važi, Gospođa Jović Trivić je jedan od najboljih beogradskih mecosoprana, ali... Naravno, pošto nije bilo dovoljno izvođača sa najavljenim arijama, da ispune celovečernji program, pribeglo se soluciji, po dva puta će pevati oni koji imaju spremljeno još nešto…

Rekoh grožđe neobrano, a u njega večeras samouvereno zagazila Direktorka sa tufnastom haljinom na sebi.

A Nataša Jović Trivić?

Njeno, do sada, najlošije izdanje.

Potom dolazi Dragutin Matić. Priče, u najavi, da pevaju “prvaci opere”, nikada ne pije vodu. Matić je zvanično, ili honorarac, ili neko ko peva uz pomoć ugovora o delu. Bar tako se govori u javnosti. Dobio je najveći aplauz, Ovacije. 

To nije začuđujuće, jer u Operi, koja se naziva Nacionalnom, drugi solisti, ili pak “honorarci”,  imaju na godišnjem nivou veći broj nastupa u inostranstvu od većine, a to znači od svih minus dva, ili tri pevača (Tomašev, Kerkez, Bajić,... ).

Znam, ovo se neće mnogima svideti, ali demantujte me. Uvek sam spreman za javni dijalog. Pazite, javni!!!

Sledi Aleksandra Stamenković. Naravno da je za nju najveći uspeh u protekloj godini da peva na završnom koncertu. I pevala je.

Potom dolazi Janko Sinadinović. Bivši V. D. direktor Opere, o kome sam toliko pisao. Njegov glas me podseća na najranije detinjstvo. Prve muzičke zvuke sam čuo iz radio aparata, pod istorijskim nazivom “Kosmaj”… E tako su zvučali pevači iz “Kosmaja”, drvenog lampaša… To su bili oni radio aparati iz kojih se čuje zvuk tek nakon desetak sekundi, nakon okretanja bakelitnog točkića, dok se “lampe” zagreju, dostignu radnu temperaturu. Janko Sinadinović neće nikada dostići radnu temperaturu, iako svaku ariju već godinama završava sve crveniji u licu.

Onda je publika mogla da ugleda Snežanu Savičić Sekulić. Kod nje je za pamćenje bila haljina. Samo što mislim kako bi mnogo bolje pristajala njenoj koleginici Ljubici Vraneš… Ove druge nije bilo večeras…

Potom nam je programom najavljen Toreador. Vladimir Andrić. Mora se konstatovati veoma hrabar. Posle Miodraga D. Jovanovića i Nebojše Babića (valjda neko od publike, osim mene, još pamti zbivanja u protekloj godini) da se isprsi sa tom arijom iz opere Karmen… Od Andrića se ne bi ni španskom teletu odsekle noge, a kamo li biku… Ali kada nema nikog drugog… Kada nema Dragane Del Monako, kada nema Ivana Tomaševa, kada nema Ane Rupčić,… Onda se ne bi zabavljali  neobranim grožđem, već bi nam neka mlada, negotinska, tufnasta  beračica pevala: “Haj berem grožđe, biram tamjaniku…” Pisao sam o toj vrsti grožđa i na jesen ću, daće Bog, pravac Negotin. Mokranjčevi dani. Možda jednog dana ljubitelji muzike i srpski intelektualci od tog gradića naprave srpski Strazbur. I to je jedna od mojih redovnih tema za pisanje.

Da, Dragana Del Monako?

Znate li da je ovog juna, ove 2019. godine trideset  godina njenog umetničkog rada. Nikoga nije zabolela glava što je četvrt veka na sceni slavila van svoje matične kuće, gde nije bilo termina… Termine pokupili-zakupili Karići, Šerifovićke i ostale umetničke cvećke. Trenutno žene upravljaju i teatrom,  dramom i operom… Znam kod nas se ženama na oprašta ni inteligencija, ni lepota, a pogotovo uspeh… Ali znam i nešto drugo. Tek žena ženi ne oprašta ni to, a i ono da je Žena sa velikim slovom Ž.

Zar nije moglo u trenutku kada se ustanovilo da će ovog juna da se bere grožđe, da se organizuje Koncert proslave Dragane Del Monako, sa gostima???

Ili je slatko biti beračica??? U junu, kada grožđu nije vreme.

Posle Andrića je usledila pauza. A na pauzi nema bifea, nema pića. Posetioci imaju samo jednu varijantu ako su žedni. Glavu pod slavinu, pa otvori usta! Hvala Upravnici Narodnog, hvala Direktorki  Opere, … obe su bile na predstavi… Hvala im na ponudi, ali ću radije ostati žedan.

U drugom delu programa se pojavila J. J. Nacionale. I to sa arijom Leonore, sa vrcavim tonovima Donicetija. Zadnjih Gala koncerata za J. J. su bile rezervisane arije Karmen i Preciozile… Bar ovi posetioci koji dolaze samo na Gala koncerte, mogu da shvate da nam najčuvenija mecosopranistkinja peva i nešto treće. A truduila se, maksimalno, neočekivano je maksimalno izgarala za jednu narodnu poslanicu. A rezultat, pa rezultat političara vidi tek sledeća generacija.

Pitate se kako je bilo? Kako su pevali? Saznaćete ako neko od njih postavi snimak na Youtube. Što znači nikada! Osim, možda Matića, pa on jedini po internetu "kači" video snimke, drugi se samo "slikaju",

Do kraja je ponovo pevao Sinadinović, pa Sanja Kerkez. Iskreno, začudio sam se pročitavši u podeli za večerašnji koncert ime Sanje Kerkez. Zadnjih godina je veoma elegantno izbegavala ovakve nastupe. Trebala je i večeras.

Kao što rekoh, ovakvi koncerti su mesta gde toalete dama treba više da bljesnu od bilo čega. Jer publika, u većini slučajeva zna kako ko peva, ali vizuelno iznanađenje je ono što celom programu daje čar. Sanja Kerkez je večaras haljinom promašila ono što se zove i ukus i glamur. Iskreno, ne znam kako je pevala. Prvo sam ugledao haljinu, a potom sam izgubio osećaj svih pet čula.
Dokle će u Srbiji parametre za modu i eleganciju da postavljaju Cece, Jace, Seke???? Postavljaću to pitanje sve dok se operske pevačice ne urazume, ali predhodno treba da prestanu da idu po televizijskim "Šarenicama"... Jer iza svake "Šarenice" se krije neki "Žika"... A zna se koji nadimak ima Žika. Ta reč, u srpskom jeziku,  nije sinonim za poreklo, već za nivo kulture i obrazovanja. Bar da su o elegniciji, modi, stilu oblačenja preuzele bar nešto od dama iz Kasidola i Žitorađa, koje su trenutak-dva sedele pre njih u istim foteljama i odgovarale na ista pitanja. Šteta!

Znate već kako primećujem ono što drugima promiče. Začudilo me je kada je jedan uvaženi profesor pevanja, par puta udario dlanom o dlan posle Dojkovićeve arije iz Pajaca, ali... brzo se ispravio,... da samo napomenem  kako su nakon pevanja J. J. Nacionale iste te šake ostale daleko jedna od druge.  Gorak sam, pa to i hoću!! Preskačem druge detalje. Inače kolega večerašnjih aktera na sceni, takoreći nije bilo u gledalištu, ako se ne računaju Tamara Nikezić i Nataša Rašić, koje su od svih dama u gledalištu bile najprovokativnije obučene.

Da, sledio je kraj. Rediteljka Ivana Dragutinović Maričić je izvela sve pevače na scenu, a usledila je igra iz Konjovićeve Koštane… Počinje sa bubnjevima, klarineti, flaute, orekstar svira, hor peva, solisti na rampi se klate sa noge na nogu, neko pokušava da igra, smeju se publici, a u publici neko tapše, neko se smeje, neko priča…. Odstojaše par minuta i... Sebi svojstven kraj zamislila rediteljka. Valjda ću jednog dana da shvatim njene umetničke vizije.

A pre tog kraja umesto najavljene Željke Zdjelar, Čočečku igru je sa horom pevala jedna članica hora… Izgovorio je njeno ime, pre koncerta, oficijelni spiker. Bolje da ne napišem ime i prezime, ako nisam siguran u ono što sam zapamtio. Prijatan glas. Otmeno držanje na sceni.

A ja sam bio uberđen da će večeras da peva i Evgenija Jeremić. Koštana sa prve i druge reprize. Zašto sam tako mislio, pa pisaću o tome… Ostavimo nešto i za jesen… Primatim ono što drugima promakne. A na jesen, najavljuje se nova premijera, “Na uranku” Stanislava Biničkog. Već je osvanula podela. Na listu papira. Bez audicije, naravno. Zar još neko veruje onima koji su se u medijima zalagali za audicije, pomaganje mladim pevačima, kvalitet, pravičnost….

Još će dugo biti neobranog grožđa. Neki su se specijalizovali za njegovo branje i kada mu vreme nije.
Nazdravlje.

                                                                                                David Naum