Koštana. L. M.

Opera Koštana, premijera, Mina Gligorić - Laura Miletić

Prođe 60 godina

i proći će opet

ili

ko to tamo peva i igra, ali se ne zna šta?

Rekoše KOŠTANA,

dobismo lošu imitaciju

Narodno pozorište u Beogradu, Beogradska opera, Petar Konjović, Koštana, premijera,  Mina Gligorić, Miodrag D. Jovanović, Nataša Jović Trivić, Jug Radivojević, Miraš Vuksanović, Vladimir Logunov, Ana Zorana Brajović,...

Da me neko odveo vezaniih očiju i posadio na sedište u momentu početka večerašnje opere zvane Koštana, Petra Konjovića, po drami Bore Stankovića, a u pokušaju izvedbe svega gore napisanog, pomislila bih da sam u Domu Kulture u Svilajncu. To bi bilo za svaku pohvalu. Ljudi se trudili, po nešto i naučili, malo igrali, malo pevali, papazjanija na sceni,..... za jednu takvu sredinu i amaterski pokušaj,... sve reči hvale.

Ali, niti je Svilajnac (a sigurna sam da tamo brižljivo biraju šta će da se prikaže publici, jer svuda se vodi briga o publici od koje žive), niti su amateri. Beogradska Opera je imala premijeru. Opere Koštana. Da su se svi trudili, ne znam, valjda jesu. Da nisu pokazali ono što je zamišljeno, sigurna sam.

Dovoljno je da smo imali neke nedoumice oko likova, jer su se neki predstavili prepoznatljivo, a neki ne.

Da krenem u opisivanje, ne pada mi ni na pamet, niti imam želju.

Zar nije dovoljno reći, ili se zapitati zašto ove opere nije bilo 60 godina. Da valja, ne bi se nikada skidala sa repertoara. Kao Aida, ili Toska, Buba u Uhu ili Gospođa Ministarka. Dakle?

Muzičko-atonalni promašaj, morbidno delo bez ijedne prijemčive melodije, predosadni i predugi rečitativi kao opisi nekih dešavanja,  uobičajenih za to doba, milion likova i baletskih igrača na sceni, svako u svom filmu. Bez sklada, harmonije, uklapanja. Papazjanija na vrhuncu. Orkestar gromoglasan i gromoglasan. Svetla tačka  su bili kostimi. Šareni, lepršavi.... prija to  oku, spašava od svega drugog. 

Znate šta je najjadnije? Nisam prepoznala čočečku igru,..... niti Koštanine pesme.

Ali,  večeras je Koštana bio Mitke. Ko razume, ok.

Mitketa nam je podario Miodrag D. Jovanović. Bravo. Za sve. Mitke je meraklija, Miša je meraklija. Mitke pati, Miša pati. Mitke plače, Miša plače.  Miša je Mitke. Bravo.

Mina Gligoric. Lepa. Mlada. Koštana. Jako dobra u dramskim momentima i pevački i glumački. Iako sam u najavi sumnjala u njenu punokrvnu  Koštanu, jer je mlada i neiskusna, i dalje ostajem pri konstataciji da nema u sebi dovoljno erotike, uzavrele krvi i temperamenta koji prikazuje lik Koštane, ali je i ovakva kakvu smo imali večeras, sasvim dobra. I to bi bilo to, što se tiče svih  likova (21) u ovoj operi.

Orkestar, pod palicom A.Z.B..... kako su počeli, pa i završili, dobro je, ne ogluvesmo. Koncertmajstor Vesna Jansens.... nekoliko solo deonica kao da je svirala na plastičnoj violini, intonativno loše, bez duše, veoma deprimirajuće. O baletu.... nema reči. Kao na pijaci. Tesno, gurajuće, nespretno.

I tako. Sutra je prva repriza, bez mene. I druga bez mene. Treća? Ko zna kada i da li? Što se mene tiče, ovo mi je dovoljno za ceo život. I previše loše muzike.

Vi uživajte u Koštanama, ja ću na poljanama nekih drugih dobrih  dešavanja.

                                                                           Laura Miletić

L.M. je muzički kritičar portala opusteno.rs.