BUNT 4.0 Bora Dugić, Beograd. Kolarčeva zadužbina. Promocija knjige i CD-a. Ljubiša Jovanović Od Kneza, do Kolarca.

                BUNT nam je podario nešto nesvakidašnje.

Nije bilo ni književno veče, ni koncert, ovo je bio UMETNIČKI DOGAĐAJ.

U pravcu posetilaca su  bilii i klavir i orkestar pored njega. Tek da se razbije stereotipnost socrealističkih književnih večeri. Zapravo, ovo nije bila klasična promocija, već (specifično) predstavljanje knjige, jer je njena predstavljanje javnosti bilo pre više od šest meseci.

O Bori Dugiću toliko ima u medijima da je pisanje na tu temu samo ponavljanje činjenica. Osnovno je da se on oglasi preko instrumenata koje sam pravi i objašnjava kroz napisanu knjigu.

Svakako da je za predstavljanje umetnika na fruli, Ljubiša Jovanović jedna od najkompetentnijih osoba, ali tu je i zamka. Jer uvodničar (sada u u modi neki drugi izrazi, ali ostaću pri ovom karakterističnom za naš jezik) koji o temi zna „i previše“ može da upadne u zamku želje da iznese što više činjenica, a to autora, ili glavnu ličnost celog događanja stavlja u drugi plan, što je čest slučaj na sličnim manifestacijama.

Priznaću, bezobrazno sam  brojao svaki minut Jovanovićevog izlaganja i za jednog profesora i umetnika se dogodilo nešto nekarakteristično. Samo što je prošao deseti minut, krenulo se dalje. Osim najavljenog Zorana Hristića, pojavilo se još nekoliko osoba (spontano) koje su poželele da kažu neku reč u vezi Bore Dugića.

I preskačem tih prvih četrdeset minuta, počeo je koncert, koji se vidi na fotografiji. Ljudi pogrešno tvrde kako fotografija vredi vise od hiljadu reči. Za ono što se desilo večeras, malo je i deset  fotografija i deset hiljada reči.

Bora Dugić je muzikom proleteo kroz Srbiju, Makedoniju, Bugarsku, Rumuniju, svirajući za svoju dušu i za publiku koja je večeras imala jedno srce koje je kucalo u tim ludim ritmovima ljubavi, prema lepom, uzvišenom, poštovanju prema umetniku koji iz tog malenog parčeta drveta izvlači svu toplotu sunca koja mu je bila potrebna da izraste, sve kapi kiše koja ga je pojila i nežnost ruku koja mu je dala oblik, iz koga nepresušno izvire, zajedno sa vrhunskim muzičarima, koji ga do savršenstva prate, u  onome što se jednom rečju zove Umetnost.

Ipak se ova predhodna, jedna jedina rečenica, ne vidi na fotografiji. Priznaćete! A bilo je mnogo lepše.

Šteta ako niste bili.

                                                                             Lari Pop