Libercuatro, Ksenija Ristić, Branislava Podrumac, Nataša Radovanović, Martina Dimić - Radovanović, Damir Odobašić. Od Kneza, do Kolarca. Piše David David.

Noć između 04. i 05. novembra 2016.

Krernuo sam večeras da slušam tango, valjda mi je ostala u glavi informacija da sam bio na korak od koncerta Libercuatro-a kada je svirao u ritmu otkucaja zaljubljenog srca (o tome u u nekom sledećem pisanju), a sustigao sam Piazzollu. Klubska svirka,  Sala Press centar UNS, Knez Mihajilova. Koncert: PIAZZOLLANDO

Ako je tango na korak od ljubavi, Piazzolla je žal za ljubavlju, bar ga tako doživljavam u muzici podpirinejskog područja. A zagovornik sam teorije da je na muziku Španije i Portugalije, a potom i Kube sve do Buoenos Ajresa uticala jevrejska tuga, arapska upornost i ciganska razuzdanost od naroda koji su do  srednjeg veka jurišali na veliko špansko-portugalsko poluostrvo između Sredozemlja i Atlantika.

Nemam nešto potrebe da žalim za ljubavlju, ali me je večerašnji Libercvatro oduševio. Muziciraju i pevaju jednom dušom, imaju moć da uspostave prisni kontakt sa gledalištem.. Čak sam za vreme jednoiposatnog muziciranja morao da jurim konobara da donese još piva, kao da on sam ne živi od prometa, već od slušanja muzike. A Libercuatro, tako dobro pristaje uz malo alkohola, verujte.

I očekivalo se da hit večeri budu vokali: Branislava Podrumac i Nataša Radovanović i što bi se „biblijski reklo“: I bi tako! Odabrane numere su prikazale svu raskošnost njihovog glasa. One uživaju pevajući i mogle su da uživaju i u aplauzu nakon svake pesme. Bila je to „klubska svirka“ koja se pratila sa „koncertskom pažnjom“. Jer po svoj prilici Libercuatro je baš to i za to.

Dobro muziciranje je trebalo da ulepša jedan par sa tango koracima.  Ne slažem se sa velikim Astorom Piazzollom koji je rekao: „Tango je više za uši, nego za noge!“ Misleći na onaj sloj ljudi iz Buenos Ajresa koje su nazivali compardesi, ili compardetitosi, koji nisu voleli da rade, a živeli su za žene i tango. (noseći uvek sa sobom nož sa kojim se presecali razgovor duži od tri rečenice) Po meni je tango muzika duše, a u tango plesu ako se ne vide ženske butine, eto supe bez rezanaca. Dama je večeras igrala u uskoj haljini, bez ŠLICA. U njoj ne bi mogla da igra ni fokstrot, kamo li rok en rol. To je haljina za tvist. Igrala je u cvetnoj haljini, a tango je igra noćnih leptirova. Noćni leptiri nisu nikada šareni, kao dnevni. proverite!!

Teoretičaru seksipilnosti i tango estetičaru, poput mene,  takve stvari izuzetno smetaju, iako to nije umanjilo lepotu onoga što je pružio Libercuatro, jer su Martina, Branislava, Nataša, sa idejama i samim prisustvom Ksenije Ristić  bile sasvim dovoljne da ženstvenošću  i profesionalnošću ulepšaju večerašnje zvuke. Njih je sve pratio Damir Odobašić na harmonici, dajući prepoznatljivu boju Piazzolli, koja će se pamtiti.

Eto mene na sledećm nastupi Libercuatro-a, jer ne sumnjam da će i ono što izgrade pod nazivom „Tangolend“, ili nekim drugim,  biti barokno raskošno, savremeno dinamično, muzički kvalitetno, letinoamerički ubitačno, što puni krv opijenošću, kao večerašnji Piazzollando.

                                                                                             Lari Pop

Od istog autora su i tekstovi:

https://umetnickihel.blogspot.rs/