U susret Koštaninoj propasti

U SUSRET KOŠTANINOJ PROPASTI

Uvod, sa kratkim istorijatom, čemu nisam sklon:

Već godinu dana se spektakularno najavljuje premijera “najpoznatije srpke opere”. “Koštana”. Naravno, reč je o delu Petra Konjovića, po motivima istoimene drame Bore Stankovića.

Premijera je bila planirana za jubilarnu stopedesetogodišnjicu Nacionalnog Teatra, pa je proslava produžena i na ovu godinu, a opera je odlagana, bez objašnjenja bilo koga iz Uprave. Iako se, konačno, znaju termini predstave, na manje od dve nedelje pred premijeru, saznasmo i ko šta i kada peva.

Ukletost samog izvornog dela počela je još 1900.godine i mlađani pisac B. Stanković je krivca za neuspeh predstave tražio u legendarnom Čiča Iliji Stanojeviću, koji je bio i režiser i glumac u ulozi Mitketa. Navodno tragediju su prikazali u komičnom svetlu, što se nije svidelo publici.

Tanki siže teksta, ma koliko to prirastalo za srce pozorišnoj publici širom Srbije, jer je to bilo omiljeno štivo za sve amaterske družine i kulturno umetnička društva,  iskoristio je, već spomenuti Petar Konjović.

Tako se opera “Koštana” prvi put pojavila na beogradskoj sceni 1930. godine. Uz ljubaznost i pomoć Direktora Muzeja Narodnog pozorišta Dragana Stevovića, to mogu da tvrdim, jer u Muzeju postoji plakat sa podelom iz te godine. (Ako konsultujete čuvenu internetsku Wikipediju, dobićete pogrešan podatak da je praizvedba bila u Zagrebu 1931. godine, isto tvrdi i sajt RTSa (citiram): “Koštana je napisana 1931. i prvi put izvedena u Zagrebu”. Javni servis je i ovde u službi dezinformacija… Ali pridodajmo i to ukletosti, ne nemaru i neinformisanosti zaposlenih koje svi plaćamo. Prva operska Koštana, Gospođa Đunđevac (tako su se tada predstavljali i oslovljavali operski umetnici)  nije se proslavila tom zahtevnom rolom. Čak imamo više zapisa o Maliki Eminović, lepoj vranjanskoj ciganki, po kojoj je kreiran lik, nego o svim pevačicama i glumicama koje su je na sceni tumačile.

Zle sile su se, ponavljam,  udružile u sve što nosi naziv “Koštana”. I, kao što je pisac Bora Stanković prerađivao svoju dramu, tako je i Konjović radio na operi, koja je dobila konačnu, treću verziju, tek 1948. godine.

Posle premijere u beogradskoj operi 1959. godine… tajac, bar što se scenskog izvođenja tiče. Kao što rekoh, nedostaju fotografije, nedostaju kritike da bi se o operi stekao oštriji sud. Ali, to je  vreme pojave i ekspanzije TV programa. I, sasvim je razumljivo da nekoliko emitovanja operskih produkcija “Koštane”, kada je postojao samo jedan TV program, a kasnije dva, uzdignu i protagoniste i delo… Zadnje emitovanje je bilo pre 5 godina.

Razumljivo je i  da su tada, ('70.-'80.) opere svih jugoslovenskih kompozitora stavljane na LP ploče, pa je  i Konjovićevo delo, sa Gordanom Jevtović u glavnoj roli, završilo na polivinilskom disku. Da napomenemo, u roli Mitketa je bio legendarni Miroslav Čangalović, a Stojana je tumačio Zvonimir Krnetić.

Podsećam da je Gordana Jevtović u ansambl Nacionalnog Teatra, na audiciji, primljena, ne da peva opersku Koštanu, već dramsku, a koju je tada tumačila Olivera Marković. Najbolja preporuka su joj bili nastupi u istoimenoj drami koju su izvodila amaterska kulturno-umetnička društva.

Zasigurno, Gospođa Jevtović je najpoznatija srpska Koštana, za šta postoje dokazi i na svima znanom Youtube.

I nakon 60 godina, nov pokušaj, sa nekoliko odlaganja, da bi se zaustavili na datumu 14. juni.

Neki hoće domaću operu za jubilej.

Stopedesetogodišnjica Nacionalnog Teatra je prošla kako je prošla. Nakon štrajka glumaca,  smenjen je Upravnik Dejan Savić… O sumnjama u vezi malverzacija se zaćutalo, zgrada je konačno, ali delimično okrečena, nagrade povodom jubileja je predložio jedan Upravnik, a dan nakon smene, podelio novoizabrani, Ivana Vujić… Bar su neki smogli snage da se odreknu minuta slave u celoj farsi i nisu primili nagrade pod takvim uslovima. I ovde im čestitam.

A “Koštana?...… Ona nam se najavljuje kao spektakl… A iz ansambla do javnosti dolazi škripa… Može li iskusni režiser (Jug Radivojević mu je ime), ovo mu je prva operska režija, da sagleda i pravilno usmeri stotinak ljudi na sceni?... Dve nedelje pred premijeru, hor pet dana ne proba. Uostalom, to su veoma iskusni ljudi. Često pišem kako su horski pevači osobe koje najviše pevaju i najviše glume… u toku sezone, jer svake nedelje su dva do tri puta  na sceni…

A Konjović predviđa oko 30 likova, plus balet, plus cigani svirači, plus, plus… sve sa horom, što rekoh, cela, kako bi vranjanci rekli, stotinka duša na sceni…

Bar smo poznati i iskusni u pravljenju gužvi, demonstracija, pa će taj deo da prođe sa najmanjim problemima, ali u pitanju su glavne role. Uprava je mesecima držala u polutajnosti podelu. Direktor opere, Gospođa Jasmina Trumbetaš Petrović, u svom maniru, do sada je javnost  obaveštavala o “svemu”, a od toga ništa nije moglo da se razume.

Već se nagađalo  da bi, na premijeri, u ulozi Mitketa bio Miodrag D. Jovanović. I to je stvarno, od početka,  svetla tačka u celoj farsi, jer je Gospodin Jovanović jedini koji glumački  može da postigne očekivanu sugestivnost.

Svako ko prati Operu zna da će prve večeri u glavnim rolama korektni da budu Nataša Jović Trivić, kao Kata, Dejan Maksimović u ulozi Stojana, dok Hadži Tomi (Nenadu Jakovljeviću), neka pomogne hadžijsko prezime i sam Bog, u šta sumnjam, ne u Boga, već u Jakovljevića…

Sporedne uloge. Pa sporedne uloge u prva tri izvođenja su dobile čak i osobe koje nisu nikada bile na operskoj sceni. Očigledno svako ko ima moći i uticaja je “gurnuo svoga”. Zato oni izvrsni, verujte mi na reč, izvrsni članovi hora, kako operskog, tako i onog, veoma dobrog, RTSa, da stoje gde su. Bez prilike i mogućnosti da napreduju. Neću napisati njihova imena, jer će se pomisliti kako nekoga protežiram, a njih znam samo sa nastupa, nikako iz privatnog života.

Svakako, od prvog dana, sve oči su uprte u lik Koštane. Sofija Pižurica, Evgenija Jeremić, Mina Gligorić,  Aleksandra Jovanović. Mediji su ih proglasili za “operske dive”. Napomenimo, samo Sofija Pižurica ima dugogodišnje  opersko iskustvo, uz opasku da je Evgenija Jeremić, osim manje značajnih  uloga, pevala naslovnu rolu u “Travijati” i  “Slepom mišu”…..!!! Moje konstatacije u vezi tih nastupa su bile u okvirima zaključka da je ona jedna od najviše protežiranih mladih pevačica bez ikakve vidljive i čujne osnove. Ne zameram novinarima koji ne dolaze u operu i ne poznaju ono o čemu pišu, a željni su senzacionalizma. Mina Gligorić, kao član Operskog studija  oprobala se samo u najsporednijim  ulogama, pevajući mnogo češće, kako sama kaže za medije, po klubovima.  Tako nešto ne bi dopustio ni jedan profesor operskog pevanja, ali pošto je u toj ulozi već spomenuta Sofija Pižurica, kao vođa Operskog studija, sve je jasno. Aleksandra Jovanović, jedan lep glas, koji su primetili i operski stručnjaci van Srbije, ali bez operskog iskustva. Nje ipak neće biti u prve tri predstave, jer ponovo se potvrđuje kako se kod nas kvalitet i uspeh u inostranstvu smišljeno i svim silama gura u stranu. Srećno Aleksandri na evropskim daskama. Na kraju, dvanaest dana pred premijeru saznasmo podelu. Mina Gligorić je Koštana na premijeri.

To je ukratko. U drugoj postavi, Koštana je mlada, ledena dama Evgenija Jeremić. Hoćemo li imati Sofiju Pižuricu, u medijima proglašenu za Groficu iz Opova, kao  Koštanu (plavušu), u trećem izvođenju, ili će iznenađenje biti u obliku nečeg drugog, gde će nam početnici preko noći postati dive? E, ovo drugo publika voli. Zbog ovog drugog se i ide u operu, jer tu se zbog jedne arije dobijaju nebeske lovorike, ili se pevači sahranjuju… Tako je  u svetu, kod nas  je malo drugačije.

Beogradska publika je već navikla na scenske gafove. Pošto imamo Karmen, plavušu, zašto ne bi bila i Koštana. Šteta je balkanske, lepe plave uvojke, prekrivati crnim perikama. Naše operske veličine to nikako ne dozvoljavaju. Pogotovo one koje nisu prešle ni Savu, ni Dunav, a čiji glas se ne čuje ni na prvoj galeriji. Imaćemo Aleksandru Angelov kao Salče (Koštanina majka)… da li će biti crnokosa u maniru roma, ili će ličiti na neki lik koji je pobegao iz filmova Emira Kusturice, videćemo. Lično tipujem na neizostavljive plave uvojke.

Gospodin Radivojević je izlazio u javnost sa idejama da u istoj predstavi pevaju sve četiri Koštane… Vidi se, odustao je od toga… Od čega je još odustao, videćemo.

Na kraju

 Bez obzira na to, tvrdim kako će “Koštana” proći kao i drugi projekti ovdašnjih operskih moćnika. Imali smo Vagnerovog “Holanđanina Lutalicu”… U sistemu: Prvi put!... Drugi put!... Treći put… I nikada više… Imali smo pre godinu dana premijeru opere “Norma”.. Neka me demantuju ljudi iz Opere, ako je igrana više od 4, 5 puta… Da ne pretražujem svoje osvrte. A doveden  svetski režiser (Đankarlo del Monako),  kostimograf i kreator svetla, zvučna imena… Kostimi, dekor… Novac, novac, novac… Ustanovilo se kako nema ko da peva Normu,… ni Adalđizu, ni…..

Holanđanin, nečiji hir, Norma, nečiji hir… Zna se i čiji je hir “Koštana”…

Tačno, proći će tri premijere, predviđene za juni… A u oktobru…? Kao sa prošlogodišnjom Normom,… hoćše li biti još jednom i nikada više…?

Ili će Uprava, u večito polupraznu salu, (bar o operi pišem redovnije i konkretnije od bilo koga drugog),  da dovode učenike… Znate ono, lektira, obavezan odlazak u pozorište, operu… Deca će da se smeste na galerije, tipkajući sve vreme telefone, a penzonerima će na dan predstave da se podele ulaznice za  prva tri reda partera… To, po oprobanom receptu, funkcioniše do broja 4.  Jer svaki početnik na sceni ima grupicu od pola tuceta navijača, koji od redstave prave studentski javni čas, dižeći veću aplauz - buku za glasnika i sobaricu, nego što dobiju glavni protagonisti.

E, sada, pošto je u pitanju nadimak već spomenute Malike Eminović, ljudi će, ko se seća, doći iz znatiželje, jednom, ali odmah potom i da obaveste sve prijatelje o čemu se radi. Znači još dva, do tri puta… A  onda… Hoće li neko da se zacrveni, da bar spusti pogled,… da ne pričamo o foteljama, prilepljene su i previše čvrsto za zadnjice,… neće… To vam je onaj fenomen déjà vu (na srpski način).

Kako bih voleo da ne budem u pravu.

                                                                                                                       David Naum